Приредба Дан школе 23.09.2013.

Датум: 02. Oktobar 2013 14:00 Категорија: Новости

Слике са приредбе погледајте у секцији сајта галерија или на следећем линку. Преузимање слика у секцији сајта "преузимање" или на следећем линку.

ПРОГРАМ ЗА ДАН ШКОЛЕ 2013. ГОДИНЕ
Посеј семе добре воље низ улицу, процветаће осмеси на дечјем лицу
ХОР: Химна школи
Дидић Невена:
Распуст је слатко годишње доба.
Распуст је доба идилично!
И све ти је на распусту дивно
Али дан за даном прође и
Распуста нема више,
Школа те чека раширених руку.

.............................................................................................

Лазар Матић: Тако је то, децо моја драга, и ево нас опет пређосмо преко школског прага.

Дидић Невена: У школском дворишту бука се дигла јер је нова и стара војска ђака стигла. Школа је место где се учи, школа је место где се ради, али ни смех, игра ни глума нису нам страни. А врло често школа је и место где се прва љубав роди.

II и III разред певају: Деца су украс света

РЕЦИТАТОРИ IV разред

Септембар је, школа блиста
Окречена свежа чиста.
На ме вреба као неман
Али за бој ја сам спреман.
Очијукам с милом свеском
Већ размишљам на енглеском
Једва чекам да ме даве
Шестари и друге справе.
Да ме спетља густа мрежа
Именица и падежа.
По живцима да ми шпарта
Драга добра древна Спарта.
Да у тежак паднем минус
При помисли на косинус
Да пред таблом ко пас шеним
Да пред татом поцрвеним

Да извршим сваки налог
Каиша, прута и осталог
Да ме стигну мисли гадне
Чим јабука Њутну падне
Да по мене језа сврати
Чим се Цезар коцке лати
Да ми очи сузе роне
Чим помислим на протоне
Да ми главе дође клика
Дичног кора наставника.
Да не дајем ни пет пара
Чим се сетим свих другара
Да у пету срце денем
Чим пут школе с Тањом кренем.
Да је кришом при том мерим
И од среће да треперим.

Плесна тачка Доњи Катун

Лука Булатовић, песма: Ја је просто обожавам

Кад се играм, када трчим,
Кад се купам и кад спавам,
Није само да је волим,
Ја је просто обожавам!

Сви ви знате о окоме причам,
О вољеној, драгој школи,
Не верујем да је неко
Више од мене воли!

Волим клупу у којој седим,
Волим ташну, волим књиге,
Учитељицу своју волим,
И са школом немам бриге.

Волим моју школу драгу,
Тај велики царски двор,
Ал’ највише у њој волим
Летњи распуст и одмор.

НА ЕНГЛЕСКОМ: Ја је просто обожавам

Горњи Катун: плесна тачка
Александар Вељковић: Малер на часу

Звони почетак новог часа,
Страх спопао све ученике:
„Јао, јао... имаћемо
Контролни из физике.“
Улази строга наставница,
Ником не да мира
Већ одмах питања диктира.
Кад заврши са тиме,
Поче међу клупе да шета,
Неки јој је ученик мета.
Очима мрко гледа
И сваки поглед прати
Па мисли: „Пре или касније,
Ја ћу за малог мангупа знати!“
А један дечак
Крије папирић испод клупе,
Брзо преписује и мисли:
„Само да се спасем
Од ове наставнице љуте!“

Наставница крај клупе прође
Али не примети папирић тај.
„Видети ме никад неће,
Данас баш имам среће!“
Мисли дечак тако
А осмех му сија на лицу.
Још мало па ће крај часа
А наставница незадовољна, љута,
Сваког би да прогута.
Звони, крај часа,
Ученик контролни даје,
Осмех му сија на лицу
Па мисли добиће петицу.
А тад му нешто паде на памет
И узвикну:
„Куку, куку,
Па ја сам уместо одговора
Преписао моју љубавну поруку!“

ПЕСМА НА ФРАНЦУСКОМ: ПТИЦА И ДЕТЕ (L'oiseau et l'enfant)

Ива Дамњановић: Прича о мишу Тимотију

СКЕЧ:
Наставник (улази у одељење): Децо, даанас ћемо обновити шта је то скуп. Хајде, Марковићу, наведи један скуп поврћа.
Марковић (устаје и мало размишља): Банане... поморанџе... мандарине...
Јелена (прекида га, изнервирана): Е мој Марковићу, твој отац се мучи, а ти береш банане и мандарине. Па је л' ти то отац сваког дана продаје на пијаци?
Марковић (збуњено): Не. Продаје паприку, парадајз, купус...
Наставник: Е то је Павловићу скуп поврћа. Сада ћемо да проширимо знања о скупу. Објаснићу вам да је нула празан скуп. Видите, то је моја плата (вади новчаник из ташне, затим новац из њега и показује га) – три хиљаде. Ја ћу сада да потрошим пола (потрошен новац ставља на клупу). И, шта ми је сад остало?
Тамара: Остало Вам је хиљаду и по динара, наставниче.
Наставник: Од којих трошим девет стотина. Колико ми је сад остало?
Јелена: Шесто динара.
Наставник: Одлично. Сад трошим и њих. Шта ми је остало? (ученици одговарају НИШТА!) НИШТА, ДАКЛЕ НУЛА. Нула је број који означава празну множину... (наставник враћа новац у новчаник и спушта га на клупу)
Марковић (упада у реч): Остао Вам је новчаник, наставниче!
Наставник: Кнежевићу, напоље! (Ученик одлази и односи новчаник) Остало је ништа, а ништа... где су моје паре, где је мој новчаник?
Тамара: Наставниче, мени и даље није јасно шта је то празан скуп.
Наставник: Ма пусти, дете, празан скуп, где су моје паре?!
Марковић се враћа и носи у руци огроман сладолед: Наставниче, Ваш новчаник је сада прави пример за празан скуп.

ПЕСМА НА ЕНГЛЕСКОМ

Лазар Матић: Школске су торбе тешке, у њима књиге и свеске. Из књига се многа знања стичу, а ја у свеску своју записујем причу о јунаку по имену Курсула Јован. Зашто баш о њему, то зна овде свако дете, то славно име носи школа моја, а у њу су ишле и мајка и бака твоја.

Невена Дидић: Дично име Курсуле Јована и очеве и деде наше подстакло је на чуда разна, па су тако многи варварински мангупи мали у лекаре и адвокате, а пре свега у ваљане људе, стасали.

Лазар Карић: Песма „Јован Курсула“

Није се бојао Турака,
Ни сабље ни пушке
Волео је добре коње,
И бркове дуге, мушке.

Из чибука у устима,
Дим му се вијори.
Волео је да се кусура
И с Турцима да се бори.

Чудан беше тај Курсула
Мегданџија прави,
Зато оста у народу
Да се вечно слави.

Многа пља њега памте,
Многи Срби славе,
Јер је многе турске
Посекао главе.

Осветлао српски образ
И крвави српски скут,
Показао потомцима
Који им је прави пут.

Лазар Матић:
Добро јутро стари другари
Добро јутро, мали сањари,
Добро јутро, добри певачи.
Песмом нам вашом срца разгалите
Песмом нас вашом у прошлост вратите.

Дидић и Анита певају на руском
ФОЛКЛОР?
Невена Дидић:

Кад се родимо
Све је велико:
Дрвеће, куће, улице,
Велики столови, велики ормари,
Велике на грани птице.
И све је дуго кад се трчи,
И све је тешко кад се учи, и све је тајна што не умем,
И дан је мали да све разумем.

И онда растем,
Растем до неба,
Растем до сунца,
Растем до птица,
Растем да одем из мале куће
Из малог града и улице.

Лазар Матић: Тако вам је у нашој школи, пријатељи драги, деца се клизају низ шарену дугу, радосно и весело, не знајући за тугу.

ХОР: ОВО ЈЕ СРБИЈА