European day of languages Varvarin

Датум: 20. Septembar 2013 14:56 Категорија: Новости

 Погледајте ТВ спот ЕДЈ (Еврпског дана језика).
ШТА ЈЕ ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА?
2001. година, Европска година језика, заједнички организована од стране Савета Европе и Европске Уније, успешно је укључила милионе људи из 45 држава учесница. Активности Европске године језика славиле су језичку разноликост Европе и промовисале учење језика.

Наставак текста кликом на дугме Прочитај

Захваљујући првобитном успеху Године језика, Савет Европе је установио 26. септембар као  Европски дан језика. Општи циљеви Европског дана језика су:
Информисање јавности о значају учења језика и проширивање палете језика у циљу повећавања степена вишејезичности и међукултуролошког разумевања;
Промовисање језичког и културолошког богатства Европе, које мора бити очувано и развијано;
Подржавање целоживотног учења језика, како у оквиру школа, тако и ван њих, било за потребе школе, посла, мобилности или из задовољства и за  размену искуства.
  26. септембра 2011. обележена је десетогодишњица Европског дана језика (ЕДЈ), прослављена како у Савету Европе, тако и у 47 држава чланица.
За кога је намењен Европски дан језика?
Савет Европе се нада да ће овај Дан обележавати како надлежни органи држава чланица, тако и потенцијални партнери на наведеним нивоима:
Творци прописа (посебне мере или дискусије о проблемима језичке политике, на пример)
Општа јавност (подизање свести о општим циљевима Дана, укључујући улогу целоживотног учења, без ограничења у годинама, у школском и у пословном окружењу)
Волонтерски сектор (спецификације за НВО, удружења, компаније, итд.)
ЗАШТО ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА?
Никада није постојало више могућности за рад или студирање у другој Европској држави – али мањак језичких способности један је од разлога који спречавају многе људе да те могућности искористе.
Глобализација и шаблони пословног власништва значе да су грађанима све потребније језичке вештине за ефикасан рад у оквиру њихових земаља. Само енглески више није довољан.
Европа је богата језицима –постоји преко 200 европских језика,  као и многи други језици које говоре грађани пореклом из других земаља. Ову чињеницу важно је препознати, користити и чувати.
Учење језика од користи је и младима и старијима – никада није касно да се научи нови језик и ужива у могућностима које то отвара. Чак и ако знате само пар речи језика земље коју посећујете (рецимо на одмору), можете склопити нова пријатељства и успоставити контакте.
Учење других језика је један од начина унапређења међусобног разумевања и превазилажења културолошких разлика.
Циљеви
Језичке вештине потреба су и право СВАКОГА – једна је од главних порука Европског дана језика.
      Глобални циљ јесте подизање свести о:     
Богатој језичкој разноликости Европе, која се мора очувати и побољшати;
Потреби за проширењем спектра језика које људи уче (потреба да се укључе „мањи језици“), што резултује вишејезичношћу;
Потреби да људи развију одређен ниво стручности у два или више језика, како би били у могућности да у потпуности учествују као демократско грађанство Европе;
.....Комитет министара одлучио је да се Европски дан језика слави 26. септембра сваке године. Поред ове одлуке, Комитет је изнео предлог  да Савет Европе  буде задужен за заједничку тему сваке године, као и да организација Дана буде децентрализована и флексибилна, у складу са жељама и ресурсима држава чланица, што би чланицама омогућило да подробније дефинишу своје приступе. Комитет министара позива Европску Унију да се придружи Савету Европе у овој иницијативи. Комитет је такође изразио наду да ће се Дан прослављати у сарадњи са свим релевантним партнерима.
Одлука Комитета министара Савета Европе, Стразбур (776. састанак – 6. децембар 2001. )
Корак према добу полиглота
Усвајање више разних језика лакше је него што бисте помислили, пише Нил Маден
Уколико би Вам се неко обратио са „flisni me mua“, да ли бисте знали шта то значи, или бар на ком је језику? Отприлике  225 аутохтоних језика чини језичко наслеђе Европе богатим и разноликим, што је нешто вредно славља. Али, колико су Европљани добри у учењу језика својих непосредних (и посредних) суседа? Многи Европљани можда сматрају да је један језик сасвим довољан, али између половине и две трећине светске популације двојезично је до одређеног степена, док је значајан део популације „вишејезичан“, то јест, поседује вештине одређеног нивоа у више језика (разумевање, писање, конверзација итд.).
Вишејезичност је чак више у људској природи него једнојезичност. Милиони људи мисле да не знају ниједан језик осим свог матерњег; а ипак многи од њих поседују бар неки ниво знања неког другог језика.  А шансе за учење нових језика данас су веће него икада. Да би нагласио и промовисао значај учења језика, Савет Европе установио је Европски дан језика (ЕДЈ), који се слави 26. септембра сваке године. Циљ ЕДЈ јесте промовисање „вишејезичности“, и ова појава није ни новина нити непознаница.  То је ствар свакодневице за становнике Африке и Азије, али и норма у одређеним деловима Европе, конкретно у земљама Бенелукса, Скандинавије, као и у земљама медитеранских предела. Ово никако не значи да људи треба да стреме само и искључиво само нивоу „изворног говорника“.  Циљ је да се људи оспособе за комуникацију, и да их други разумеју, а све у складу са сопственим потребама и захтевима. По  најновијим истраживањима, енглески се показао као један од главних приоритета за највећи број људи који уче језике, и сваки трећи тврди да га може користити у комуникацији (извор: Евробарометар).
Ипак, не постоји ниједан разлог да се зауставите само на енглеском. Многи други језици такође представљају вредне изворе животних искустава, како на послу, тако и на путовањима.  Једна од иронија глобализације јесте да је вредност енглеског угрожена – у времену када све више људи вешто барата данашњом лингвом франком , једину разлику чини познавање додатних језика. У свету образовања и пословања, изворни говорници енглеског мораће да се такмиче са кандидатима који поред свог матерњег језика поседују знање енглеског, а све чешће и пристојно знање и трећег и четвртог језика. Познавање језика доноси више од економске добити. Оно нам помаже да будемо отворенији ка другима, њиховим културама и ставовима, и потпомаже менталну флексибилност, омогућавајући нам да проширимо видике и сагледамо ствари из друге перспективе. Не треба да потцењујемо улогу коју учење језика игра у пружању увида у народе, културе и обичаје других држава.  Људи који могу самоуверено да комуницирају са члановима других култура имају веће предиспозиције за толеранцију. Важно је имати на уму да једнојезичност значи да морате да зависите  од језичке спретности и добре воље других људи. Учење другог језика представља више од усвајања корисне вештине – оно омогућава формирање поштовања и толеранције према другим разноликим личностима и културама.
Савет Европе покренуо је програм који је ту да помогне људима у процени нивоа сопствених језичих способности у страном језику. Циљ пројекта под називом „Европски портфолио за језике“ јесте да мотивише људе приказујући њихов рад на проширивању сопствених језичких вештина на свим нивоима, као и да служи као запис напретка који се може пратити по потреби (при преласку на виши ниво, или при тражењу посла итд). Табеларни систем помаже корисницима да тачно идентификују своје језичке вештине – разумевање, читање, конверзацију и писање – у складу са 6 европских нивоа. Ови нивои усвојени су од стране главних сертификационих тела у Европи, многих земаља чланица Савета Европе као и од стране Европске Уније, у складу са Европас (енг. Europass) шемом, чији је циљ лакше представљање и поређење личних способности и вештина појединаца међу земљама чланицама. Једно од главних начела Европског дана језика јесте ширење идеје целоживотног учења. Многи људи сматрају да су пропустили (или чак протраћили) шансу да усвоје нови језик у току школског образовања, и да је сад прекасно да поново крећу тим стопама, али није тако. По целој Европи, часови, програми и технике (од књига до компакт-дискова) доступне су за језичко усавршавање. Оно што често недостаје јесте мотивација да се превазиђе „страх од језика“. Многи људи развију своје језичке вештине тек након средње школе или факултета, што није изненађујуће, јер учење језика у школи често више изгледа  као обавеза него као прилика. Тек када почнемо да истражујемо свет око нас, било пословно или приватно, схватимо вредност других језика. Као додатна мотивација стоји и чињеница да је учење сваког следећег језика лакше од претходног, тако да, када сте већ прешли прву препреку, и размишљате да почнете са учењем мађарског или кантонског, само напред!
Уколико желите да усавршите својe језичкe вештинe, или да сазнате више о Европском дану језика, можете погледати и следеће странице:

  • www.coe.int/edl - О Европском дану језика, регистрацији за дoгађаје, као и многим корисним предлозима и информацијама.  
  • www.coe.int/lang - Одсек за језичку политику Савета Европе у Стразбуру
  • www.coe.int/portfolio - Европски језички портфолио  
  • www.ecml.at - Европски центар за модерне језике (Грац, Aустрија);  
  • www.europass.cedefop.eu.int – Интернет страница Европас-а ( енг. Europass) 
  • www.coe.int/minlang - Европска повеља о регионалним и мањинским језицима 
Успут, одговор на питање с почетка је „разговарај са мном“ на албанском.
Нил Маден тренутно живи у Стразбуру и ради као хонорарни новинар.

Прослава језичке разноликости
Људски предуслов
На нашој планети живи преко седам милијарди људи који говоре између шест и седам хиљада језика. Неки језици имају стотине милиона говорника, као на пример енглески или кинески, али већину осталих говори по неколико хиљада, или пак само шачица људи. У ствари, 96%  светских језика говори само 4% популације. Европљани често мисле да на њиховом континенту постоји изузетно велики број језика, посебно у поређењу са са Северном Америком или Аустралијом. Пак, само 3%  укупног броја светских језика, неких 225, изворно су европски. Највећи број светских језика користи се у широкој области која се пружа са обе стране екватора – у југоисточној Азији, Индији, Африци и Јужној Америци. Многи Европљани можда сматрају да је један језик сасвим довољан, али између половине и две трећине светске популације двојезично је до одређеног степена, док је значајан део популације „вишејезичан“. Вишејезичност је чак више у људској природи него једнојезичност. Разноликост језика и култура, као у случају биолошке разноврсности, постаје све позитивнија и лепша појава сама по себи. Сваки језик има свој поглед на свет и производ је сопствене историје. Сви језици имају свој сопствени идентитет и  вредност, и сви су подједнако способни да служе као средство изражавања, а из истраживања знамо да ниједан језик није суштински тежи за учење и усвајање од неког другог.
Структура језика
Језик је вишенаменски, арбитрарни систем гласова и симбола који групе људи користе за међусобну комуникацију, изражавање културолошког идентитета, обележавање друштвених односа и као извор ужитка (на пример у књижевности). Језици се међусобно разиликују по гласовима, речнику и разговорним шаблонима, али су сви изузетно комплексни системи. Број самогласника и сугласника варира од десетак, па до преко стотину. Европски језици негде су између – са 25 у шпанском до чак више од 60 у ирском. Различити алфабети осликавају те гласове до различитог степена прецизности: неки од њих, као велшки, чврсто се држе правила, док су други, као енглески, пуни изузетака. Уз помоћ граматике, сваки језик је у стању да створи неколико хиљада примера творбе речи и реченичних конструкција. Сваки језик има огроман речник способан да задовољи потребе својих корисника – у случају европских језика, где је научни и технички жаргон знатан, речник може достићи и до неколико стотина хиљада речи и синтагми.  Обично говорници знају и користе само делић укупног речника свог језика. Број речи које високо образоване особе поседују у свом речнику и активно користе може достићи и 50 хиљада; речи које знају, али не користе – пасивни речник – нешто је већи. У свакодневној комуникацији, људи обично користе мањи број речи које се чешће понављају - процене су да до 21. године старости људи изговоре око 50 милиона речи. Живи језици и културе стално се мењају –  људи мењају начин на који пишу и причају под утицајем других; нови медији, попут Интернета, пружају језицима нове прилике за раст и развој. Језици су стално у међусобном контакту и тако утичу једни на друге, посебно кроз позајмљивање речи. Енглески је, на пример, током векова позајмљивао од преко 350 језика, док европски језици и данас  многе речи позајмљују из енглеског.
Усвајање језика
Учење матерњег језика нешто је што радимо у првих пет година живота, иако се неки делови језика, као речи, непрестано уче. Језик се развија у неколико етапа. У току прве године живота, бебе производе широк спектар звукова, из којих се развијају ритам и интонацијски шаблони, а потом и самогласници и сугласници. Око прве године живота, бебе изговоре и прве речи. Током друге године почињу да користе и комбинације од по две речи, полако отварајући пут и за комплексније комбинације. Већ са три и четири године користе дуже и сложеније реченице.  До пете године живота, дечији речник са неких педесетак достиже неколико хиљада речи. Под матерњим језиком најчешће се подразумева први или доминантни језик особе. То је језик који људи најбоље познају, језик који најчешће користе, или језик са којим се највише поистовећују. Међутим, док је код већине двојезичних особа ова подела јасна, како су са учењем другог или трећег језика почели у школи или касније у животу, код појединих су оба језика толико блиско повезана да је немогуће изабрати „први“ и „други“ језик. Не постоји чврста граница у годинама након које је немогуће научити други језик. Двојезичност је сложена појава - уврежени је мит да су оба језика која двојезична особа поседује једнако развијена; у стварности, ретко кад постоји равнотежа. Још један мит јесте да све двојезичне особе поседују исте језичке вештине; у стварности постоји више врста двојезичности. Неки људи звуче као изворни говорници на оба своја језика, други имају осетан страни нагласак у једном од језика. Неки одлично читају оба језика, неки само један. Неки више воле да пишу на једном, а причају на другом језику.  У сваком случају, двојезичност доноси много користи. Може вам помоћи у успешном учењу других језика, како други језик олакшава учење трећег. Двојезичне особе креативније користе језик и могу такође имати предности у одређеним областима когнитивног развоја.  Двојезичне особе имају и велику предност у комуникацији са већим бројем људи. Блиско искуство са две или више култура омогућава им да буду осетљивије и спремније да премосте културолошке препреке у комуникацији. А ту су и важна практична питања – двојезичне особе имају више могућности за запослење – а широко је познато и да компаније које послују на више језика имају предност над једнојезичним компанијама.
Породице језика
Језици су међусобно повезани као чланови породице. Већина језика Европе може се груписати на основу заједничког порекла у једну велику индоевропску породицу језика. Гране са највећим бројем језика и највећим бројем говорника у Европи су германска, романска и словенска. Германска грана обухвата северну групу са  данским, норвешким, шведским, исландским и фарским, као и западну групу са немачким, холандским, фризијским, енглеским и јидишом као члановима. Романска грана обухвата румунски, италијански, корзикански, шпански, португалски, каталонски, окситански, француски, ретроромански, ладин и сардинијски. Словенској грани језика припадају руски, украјински, белоруски, пољски, лужичкосрпски, чешки, словачки, словеначки, српски, хрватски, македонски и бугарски. У оквиру келтске гране налазе се ирски, шкотски гелски, велшки и бретонски, заједно са корнвалским и манским, који су у процесу поновног оживљавања. Балтичкој грани језика припадају летонски и литвански. Посебне гране са само по једним чланом су грчка, албанска и јерменска. Баскијски је изузетан случај, јер не припада индоевропској породици и корени су му непознати. Друге породице језика такоће су заступљене у Европи. На северу имамо уралске језике: фински, естонски, мађарски, неколико лапонских језика, као и друге мање језике у северним деловима Руске Федерације, као што су ингријски или карелијански.  На југоистоку  имамо  представнике алтајске породице, конкретно турски и азербејџански. Кавкаска породица jезика се користи на релативно малом и збијеном подручју између Црног и Каспијског мора, и састоји се од отприлике 40 језика, међу којима су и грузијски и абхаски. Афро-азијска породица укључује малтешки, хебрејски и берберски језик. Сви ови језици користе мали број писама – већина језика користи латиницу, руски и још неки словенски језици ћирилицу; грчки, јидиш, јерменски и грузијски имају сопствено писмо, док широко заступљени неевропски језици на територији Европе, попут арапског, кинеског и хиндија користе себи својствена писма.
Језици Европе
Процене варирају, али постоји око 225 живих аутохтоних језика. Пет језика са највећим бројем изворних говорника су руски, немачки, енглески, француски и италијански. Међутим, већина европских земаља свакодневно функционише на седам језика. Изузеци су мале државе попут Лихтенштајна и Ватикана, али се чак и ту користе други језици. 49 држава потписница Европске конвенције о култури имају 41 званични или национални језик а многе од њих доделиле су посебан статус и другим језицима. Већина држава има и традиционалне мањинске или регионалне језике. Руска Федерација има далеко највећи број језика који се користе на њеној територији, и овај број се креће од 130 до 200, у зависности од критеријума. Неки регионални и мањински језици добили су званичан статус у регионима где се користе, као на пример баскијски, каталонски и галицијски у Шпанији. Велшки је под посебном заштитом у Уједињеном Краљевству, као што су и  фризијски у Холандији и лапонски у Норвешкој, Шведској и Финској. Због великог броја миграција по целом свету, Европа је постала изразито вишејезична. У Лондону, на пример, постоји више од 300 језика који се користе у свакодневној комуникацији код куће. У великом броју већих градова, посебно у западној Европи, број матерњих језика школске популације често може достићи од 100 до 200 језика. Најчешћи су арапски, берберски, турски, курдски, хинди, панџаби и кинески. Међутим, многе од ових језика користи само мали број говорника и њихова будућност је угрожена. Свакодневна, неформална, усмена комуникација између родитеља и деце од кључне је важности за њихов опстанак. Стручњаци процењују да ће током овог века изумрети бар половина, ако не и више светских језика. Уколико деца нису одгојена на одређеном језику, сви трагови језика нестају кроз две генерације. Разлози за напуштање језика су различити и укључују физичко разарање заједнице или средине (кроз болести и временске непогоде), политичке разлоге или, у највећем броју случајева, економску и културну надмоћ јачих и „престижнијих“ језика.  Али, шта год био разлог, резултат за човечанство је исти: губитак јединственог ресурса. Кроз рад Савета Европе 1998. године састављена су и ступила на снагу два важна међународна документа. Европска повеља о мањинским и регионалним језицима на снази је у 22* државе чланице; Оквирна конвенција за заштиту националних мањина, која укључује одредбе о мањинским језицима, на снази је у 39* држава чланица. Ови споразуми играју важну улогу у заштити и промовисању језичког богатства Европе. ( *ратификације из 2007. године).
На почетку 21. века сви Европљани живе у вишејезичној околини – свакодневно се сусрећу са великим бројем различитих језика у аутобусу и возу, на телевизији, радију или у новинама, па чак и на етикетама производа у супермаркетима. С тога постоји велика потреба за подизањем нивоа разумевања и свести о разноликости језика Европе, као и фактора који утичу на њихов опстанак и развој. Постоји потреба за развојем интересовања за језике, потреба да се повећа ниво језичке толеранције међу људима. Ово су били само неки од циљева Европске године језика 2001, организоване од стране Савета Европе и Европске Уније. На завршној манифестацији, Комитет министара Савета Европе донео је одлуку да ће се Европски дан језика славити 26. септембра сваке године и да ће имати сличне циљеве.
 
Друге Интернет странице ЕДЈ
Интернет страница Европске комисије
CILT, Национални центар за језике, Уједињено Краљевство
Sprakdagen Интернет страница (Шведска)

Léargas Интернет страница (Ирска)

AEGEE Интернет страница
ЕДЈ на Википедији

Извор : http://edl.ecml.at/Home/tabid/1455/language/sr-Cyrl-RS/Default.aspx 



Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај